SPEKTAR

Nemački istoričar: Pandemija virusa korona najavljuje kraj epohe globalizma

Velika je verovatnoća da će 2020. godina biti prekretnica koja će ući u istoriju kao godina promena, kaže Andreas Viršing, šef Instituta za savremenu istoriju u Minhenu i Berlinu.

Prema istaknutom nemačkom istoričaru, već postoje znaci da bi pandemija virusa korona mogla da okonča eru globalizacije, prenosi nemački „Velt“.

Pandemija virusa korona je svela mobilnost širom sveta na nulu i to neće proći bez posledica navodi istoričar.

Viršing u pandemiji virusa korona vidi mogući kraj epohe. „Postoji mnogo dokaza da će 2020. godina ući u istoriju kao prekretnica“, kaže Viršing. „Iako to još uvek ne znamo sa sigurnošću, postoje naznake za to, posebno kada je reč o globalizaciji.“

On smatra da će doba internacionalizacije i globalizacije, koje su postojale tokom poslednjih 50 godina, pretrpeti značajne promene, ako se uopšte ne završe.

„Međunarodna mobilnost je važan znak globalizma, ona je praktično na nuli u poslednjih šest meseci, što je prosto zapanjujuće. Međunarodna podela posla, koja je omogućila globalizaciju, sada će biti testirana. Pandemija je otkrila zavisnost Evrope i Zapada od robe iz Azije, poput maski ili lekova. To takođe neće ostati bez posledica“, navodi istoričar.

Značaj nacionalnih država, koje se nekima u doba globalizacije više nisu činile tako značajnim, ponovo će porasti. Prema nemačkom istoričaru, nacionalne države i njihove vlade i institucije bile su jedini igrači na polju politike i administracije, sposobne da deluju tokom krize nastale usled virusa korona i da donose odluke o zatvaranja granica, piše „Velt“.

Nasuprot tome, međunarodne organizacije i udruženja, poput Svetske zdravstvene organizacije ili Evropske unije, nisu bile sposobne da preduzmu efikasne mere. Epoha globalizacije je, sa brisanjem granica i rastućim slobodnim kretanjem finansija, robe i ljudi, znatno usporena.

Viršing smatra da pandemija virusa korona teško može da se uporedi sa prethodnim prelomnim trenucima. Tokom poslednjih velikih epidemija gripa 1957. godine i 1968-1970. godine preduzete su daleko manje mere.

„U tom smislu, tačno je reći da smo danas suočeni sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata“, kaže istoričar. „Međutim, ne smemo zaboraviti da su pad Berlinskog zida i kraj komunizma za tren promenili uslove života miliona ljudi u Evropi. Ali to je bio politički događaj i sasvim drugačiji plan“.

On smatra da je raspoloženje javnosti sada previše optimistično i da ne odgovara stvarnom stanju stvari.

Ekonomske posledice pandemije će biti velike. Postoji opasnost od dugotrajnog kolapsa potražnje i velikog broja bankrota. Istoričar se plaši i „još ogorčenijih političkih odluka, uprkos svim površnim jedinstvima“.

Predviđa da će „granice opet biti važnije i možemo se samo nadati da sloboda kretanja unutar Evrope, kao jednog od najvećih dostignuća Evropske unije, neće biti dugo kršena“.

On ne veruje da će pandemija značajno promeniti ljude. Stav koji sugeriše da virusna kriza može nositi nešto relativno dobro i da krije nove šanse Viršing smatra ciničnim prema onima koji se moraju boriti za svoje postojanje ili zdravlje.

Pandemija može postati katalizator za već postojeće trendove.

„To bi moglo da predstavlja pozitivan razvoj za zaštitu klime, tehnološke inovacije ili drugačiji odnos prema masovnom turizmu“, smatra istoričar.

Međutim, kriza bi, takođe mogla izazvati socijalnu nejednakost i nacionalizam, upozorava nemački list „Velt“.

webtribune

Source link