SPEKTAR

Sedam razloga siromaštva

Džon Majnard Kejnz je napisao da se od najranijih vremena pa sve do 18. veka životni standard u civilizovanim centrima u svetu malo menjao. „Postojala su dva razloga za tako spor napredak… upadljivo odsustvo tehničkih unapređenja i nemogućnost akumulacije kapitala.“  Pre nego je sredinom 18. veka započela industrijska revolucija i veliki privredni rast, svet je bio prilično jednak u pogledu nivoa dohotka. Širom sveta zemljoradnja je bila osnov privrednih aktivnosti ali u meri koji je obezbeđivao goli opstanak. Slaba žetva značila je glad i smrt. Tek početkom industrijske revolucije dolazi do rasta proizvodnje a društvo menja svoju privrednu osnovu sa poljoprivrede na industriju.

Priča o privrednom rastu zapravo je priča koja traje tek nešto više od 250 godina. Po proceni Džefrija Saksa, svetska proizvodnja veća je oko 240 puta u odnosu na početak XIX veka.

Iako je privredni rast omogućio enermno bogatstvo i izobilje i dalje postoje delovi sveta u kojima se živi u ekstremnom siromaštvu. Krajnje siromaštvo je višedimezionalan koncept. Obično se definiše kao odsustvo adekvatnog prihoda ili čak kao nemogućnost da se zadovolje osnovne potrebe.

Smatra se da danas čak milijardu ljudi vodi bitku za goli opstanak. U tu grupu najsiromašnijih spadaju zemlje podsaharske i tropske Afrike i južne Azije, uz još po koju izolovanu zemlju bez izlaza na more, poput Bolivije i Mongolije.

Relativno siromaštvo postoji i unutar zemalja koji imaju prosečan BDP po stanovniku iznad granice siromaštva (BDP iznad 2000 $ po stanovniku), kao što postoje i džepovi siromaštva i grupe ljudi koji donekle mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe ali su i dalje neuporedivo siromašniji i u gorem položaju od svojih bogatih sugrađana.

Stopa rizika od siromaštva u Republici Srbiji u prošloj godini iznosila je 23,2 odsto, pokazuju podaci RSZ. Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji su raspoloživi prihodi ispod praga rizika od siromaštva, koji je u 2019. mesečno iznosio 19.381 dinar prosečno za jednočlano domaćinstvo.

Džefri Saks u svojoj knjizi „Kraj siromaštva“ dijagnostifikovao je sedam glavnih razloga zbog kojih neka društva još ne mogu da se izbore sa siromaštvom. Neki od tih razloga se, logično, poklapaju sa faktorima koji pozitivno utiču na privredni rast sustizanjem.

Prvi razlog bi mogao biti nazvan „zakonom siromaštva“. To znači da je zemlja toliko siromašna da nema sredstva za osnovne investicije koje su joj potrebne da bi krenula u privredni rast. Rešenje ovog problema bilo bi zaduživanje u inostranstvu ili dobijanje razvojne pomoći od Svetske Banke i agencija Ujedinjenih Nacija.

Drugi razlog bi mogao da bude izbor i rezultat loše ekonomske politike. Zatvaranje granica onda kada bi više značilo uključivanje u međunarodnu trgovinu, loša investiciona strategija, centralističko planiranje i vođenje ekonomije u situaciji kada bi tržišni sistem bio bolji, negativno tiču na privredni rast.

Treći razlog siromaštva je finansijska nesolventnost države. U slučajevima kad država preterano troši i preterano se zadužuje, može doći do bankrota. Tada država nema novca za izgradnju infrastrukture ili za nesmetano funkcionisanje javnih službi.

Četvrti razlog – siromaštvo može biti rezultat određenih geografskih karakteristika. Zemlje koje nemaju odgovarajuće uslove za bavljenje poljoprivredom, bez izlaska na more ili velike reke, usled čega im je otežana trgovina, koje su izložene prirodnih katastrofama, tornadima, zemljotresima ili su suočene sa endemskim bolestima, teško izlaze iz siromaštva.

Peti razlog je loše upravljanje i to i onda kad sama politika nije loša. Korupcija dovedena do krajnosti može zaustaviti privredni razvoj.

Šesti razlog siromaštva mogle bi da predstavljaju kulturne prepreke. Zemlje u kojima postoji velika diskriminacija žena koje nemaju mogućnost obrazovanja i od kojih se očekuje da se rano udaju i imaju mnogo dece čak i kad je porodica siromašna, mogu se suočiti sa posledicama koje negativno utiču na privredni rast i smanjenje siromaštva. Najočigledniju posledicu diskriminacije žena vidimo u lošem funkcionisanju  društva koje koristi samo jednu polovini svojih sposobnosti dok drugu polovinu isključuje i sputava.

Sedmi razlog siromaštva je geopolitika. Ona može biti veoma važna jer predstavlja odnose sa saveznicima, neprijateljima, sa susedima. Zemlje koje su zaštićene od agresije, imaju nacionalni suverenitet i mogu da trguju sa drugim zemljama, mogu očekivati pozitivan privredni rast i posledično, rast bogatstva. Nasuprot njima, zemlje koje su pod stranom vlašću ili se nalaze na liniji sukoba velikih sila ili se  na njihovoj teritoriji vodi rat, mogu biti sputane u svom razvoju ili čak uništene.

Svi ovi razlozi siromaštva ne javljaju se svuda i istovremeno kod siromašnih zemalja. Svaka zemlja ima svoju istoriju i sopstvene potencijale razvoja te shodno tome traži i specijalizovano rešenje. Za neke zemlje rešenje je dobijanje razvojne pomoći i izgradnja dobrih puteva i železnice do obale, za druge ulaganje u navodnjavanje, povećano zdravstveno ulaganje u suzbijanje endemskih bolesti, pripremanje fizičke i društvene infrastrukture kod prirodnih nepogoda, razvoj alternativnih opcija za domaće izvore energije itd. Čak je i promena kulturnih obrazaca moguća. U samo jednoj generaciji može doći do promene odnosa prema rasizmu, manjinskim grupama, ulozi polova, prema obrazovanju i ulaganju u njega. Treba posebno naglasiti da su obrazovanije nacije brže izlazile iz siromaštva i postajale uspešne.

Siromaštvo nije sudbina. Mnoge zemlje su uspele da drastično smanje broj siromašnih. Ukupno gledano, stopa siromaštva se od 52% stanovništva u zemljama u razvoju 1981. godine spustila na 21% 2008. godine.

Delovi sveta u kojima još postoji krajnje siromaštvo mogu se izvući iz zamke siromaštva ukoliko budu sprovodili politike koje im pomažu da prevaziđu prepreke rasta koje ih sputavaju. Ne zaboravimo ipak da je moguće da se BDP po stanovniku statistički poveća, a da građani uprkos tome budu u gorem položaju usled nepravične raspodele ili zato što zagađenje vode i vazduha ne može da se nadomesti povećanjem BDP-a.

foto: Pixabay

srcesrbije.com